Održavanje fizičke aktivnosti je od velike važnosti za fizičko i mentalno zdravlje.^1,2 Ovaj članak istražuje na koji način osobe sa shizofrenijom posmatraju vežbanje, njihove navike po pitanju vežbanja i barijere koje ih mogu sprečiti da postanu aktivniji. Razmatraju se mnoge koristi od vežbanja i navodi nekoliko saveta kako da povećate fizičku aktivnost. 

U poređenju sa opštom populacijom, osobe sa shizofrenijom imaju tendenciju vođenja manje zdravog načina života, uključujući smanjeno praktikovanje fizičke aktivnost.^3-7 Takođe je kod njih učestalije sedentarno ponašanje (kao što je sedenje i gledanje televizije).^3,6 To je važno napomenuti, pošto postoji jaka povezanost između fizičke neaktivnosti, gojaznosti i bolesti srca.^3,6,7 Pošto su osobe sa shizofrenijom već izložene većem riziku od razvoja bolesti srca u odnosu na opštu populaciju, fizička neaktivnost može doprineti povećanju takvog rizika.^3,6,7
 
Može postojati više razloga zbog kojih osobe sa shizofrenijom imaju manju sklonost ka vežbanju.⁷ Razlog može biti da se ne osećaju dovoljno dobro mentalno usled simptoma i da zbog toga smatraju da nisu spremni da vežbaju, da se osećaju suviše umorno da bi vežbali ili im samo nedostaje motivacije.⁷ Takođe može postojati nerazumevanje o značaju vežbanja ili negativni glasovi koji im govore da ne vežbaju.⁷
 
Međutim, istraživanje koje se bavilo pitanjem šta motiviše ljude da vežbaju je pokazalo da većina ljudi vidi vežbanje kao način za poboljšanje zdravlja.^5,8 Veliki broj ljudi takođe vidi vežbanje kao način da smršaju, poboljšaju sopstvenu percepciju svog tela, poprave raspoloženje i umanje stres.^5,8 Uz odgovarajuću podršku i ohrabrenje, preporučuje se da osobe sa shizofrenijom imaju fizičku aktivnost u istoj meri kao i svi ostali.

Poznato je da održavanje fizičke spreme pored poboljšanja zdravlja srca ima višestruke koristi po opšte zdravlje, kao što je smanjenje rizika od dijabetesa, čak i karcinoma.¹ Možda sada, kada živimo u uslovima pandemije COVID-19, povećanje a ne smanjivanje fizičke aktivnosti može umanjiti rizik od razvoja ozbiljnog oblika bolesti ukoliko nemate sreće i zarazite se virusom.⁹
 
Postoji veliki broj korisnih efekata koje fizička aktivnost može imati po mentalno zdravlje:^2,10,11

Kakav je efekat vežbanja kod ljudi koji žive sa shizofrenijom? Studije su pokazale da vežbanje može pomoći u poboljšanju simptoma shizofrenije.^6,12
 
Pokazalo se da vežbanje umerenog intenziteta, kada se primenjuje kao deo plana tretmana koji uključuje i antipsihotičke lekove, dovodi do poboljšanja po pitanju pozitivnih i negativnih simptoma, kao i kognitivnih funkcija i kvaliteta života.^5,6,12 To znači da jednostavne aktivnosti koje nisu skupe, kao što su hodanje ili vožnja bicikla, mogu biti od koristi.²
 
Nemojte zaboraviti da sve potencijalne koristi za simptome shizofrenije predstavljaju dodatnu korist pored smanjenja rizika od razvoja komorbidnih bolesti kao što su dijabetes ili bolesti srca, tako da za mnoge ljude režim sa više vežbanja i manje sedenja može predstavljati dvostruku korist.^5,12

Dakle, ako je fizička aktivnost korisna, koliko je potrebno često praktikovati? Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da sve odrasle osobe treba na nedeljnom nivou da upražnjavaju fizičke aktivnosti sledećeg obima: 150–300 minuta vežbi umerenog intenziteta ili 75–150 minuta fizičke aktivnosti jakog intenziteta, ili ekvivalentnu kombinaciju oba tipa.¹ Osim toga, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da aktivnosti jačanja mišića umerenog intenziteta treba da se upražnjavaju jedan ili dva dana nedeljno i da takve vežbe treba da uključe sve glavne grupe mišića.²
 
Sve je to dobro, ali je svakako potrebno prilagoditi ovaj savet prema pojedincu – neko ko veoma dugo nije vežbao ili neko ko je vežbao veoma malo treba da bude oprezniji u poređenju sa osobom koja redovno vežba godinama.¹⁴
 
Pre početka svakog novog programa vežbi, dobra je praksa upitati doktora za savet, čisto da bi bili sigurni da ne preterujete ili prebrzo pokušavate nove stvari. Takođe postoji dokaz da su osobe sa shizofrenijom uspešnije kada se pridržavaju strukturiranog programa vežbi pod nadzorom stručnog zdravstvenog radnika.^{15, 16}

Povećanje aktivnosti u vašem svakodnevnom životu može biti jednostavno, kao što je šetnja kroz park, penjanje stepenicama umesto liftom ili izlaženje iz autobusa na ranijoj stanici i nastavak hodanjem. Vežbanje ne mora uvek značiti da treba da idete u teretanu.
 
Prema britanskoj Fondaciji za mentalno zdravlje (Mental Health Foundation), društvena podrška može biti odličan motivator.² U njihovoj brošuri “Kako se vežbanjem možete starati o vašem mentalnom zdravlju” preporučuju “deljenjem vaših iskustava, ciljeva i postignuća pomoći ćete u održavanju fokusa i entuzijazma.”²  Brošura Fondacije takođe uključuje savete kako da prebrodite barijere prema vežbanju, kao što je pohađanje časova sa pripadnicima istog pola ukoliko ste zabrinuti zbog sopstvene percepcije vašeg tela.²
 
Postoji veliki broj drugih dobrih saveta koje možete pronaći na internetu. Samo zapamtite da je, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, potrebno da pokušate da smanjite vreme koje provodite u sedećem položaju i da je makar mala fizička aktivnost bolja od nikakve.¹