Shizofrenija i zavisnost

Shizofrenija i poremećaji ličnosti se često preklapaju sa zavisnošću od droge ili akohola.¹ Droge, alkohol i zavisničko ponašanje, kao što je kompulsivno kockanje, se često koriste kao disfunkcionalni mehanizmi suočavanja kako bi pomogli pojedincu da se bolje nosi sa simptomima bolesti.²

Što više pojedinac koristi psihoaktivne supstance da bi se suočio sa svojim simptomima, veći je rizik od razvoja zavisnosti.² Studije su pokazale da približno polovina osoba sa mentalnim bolestima takođe ima problema sa zloupotrebom supstanci i/ili mogu razviti zavisnost od droga ili alkohola u kasnijim periodima svojih života.³ U izveštaju je navedeno da se kod više od 8 miliona odraslih (3,4 procenta ukupnog broja odraslih) sa mentalnim bolestima javlja zloupotreba droge i/ili alkohola, dok su se prošle godine kod 2,6 miliona odraslih istovremeno javile ozbiljne mentalne bolesti i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci.³

Međutim, neki dokazi nagoveštavaju da postoji uzročno posledična veza između korišćenja određenih psihoaktivnih supstanci i simptoma shizofrenije.⁴ Na primer, dietilamid lizergične kiseline (LSD) i druge halucinogene supstance mogu dovesti do razvoja aktivnih slučajeva poremećaja,⁵ dok marihuana može izazvati nastup shizofrenije kod nekih pojedinaca zbog njenog glavnog sastojka, tetrahidrokanabinola (THC).⁶ THC ima snažan uticaj na mozak, koji igra ključnu ulogu u čovekovoj sposobnosti za rasuđivanje, formiranje i pristup memoriji. Kada ljudi, bez obzira na njihovo mentalno zdravlje, puše ili gutaju marihuanu, doživljavaju dezorganizaciju i izmenjene moždane funkcije, i potom razvijaju privremene verzije nekoliko simptoma koji se uobičajeno povezuju sa shizofrenijom.⁶ Tokom vremena, neurološki efekti droge mogu povećati verovatnoću da dođe do razvoja same bolesti, posebno kod pojedinaca sa drugim značajnim rizicima od shizofrenije.⁷

Pored toga, zloupotreba alkohola dovodi pojedinca u stanje povećanog rizika od akutnih ili hroničnih oštećenja i može izazvati psihotične epizode ili dovesti do pogoršanja psihijatrijskog poremećaja.⁸ Zloupotreba alkohola povećava verovatnoću razvoja shizofrenije u većoj meri nego što to čine halucinogene supstance.⁹ Istovremeno, osobe sa shizofrenijom koje koriste alkohol ili droge su manje motivisane da promene ponašanja koja se odnose na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, imaju veću stopu relapsa zloupotrebe supstanci i odustajanja od lečenja.¹⁰ Obzirom na izražen nedostatak motivacije, njegovu povezanost sa shizofrenijom,¹¹ i moguću vezu između nedostatka motivacije i nastavka zloupotrebe supstanci,¹⁰ gubitak motivacije može biti jedan od najkritičnijih faktora koji utiče na nisku stopu oporavka kod pojedinaca sa mentalnim poremećajem koji koriste alkohol i droge.

Dodatno, nekoliko studija je ukazalo na čest slučaj istovremenog javljanja psihijatrijskih poremećaja i poremećaja kontrole impulsa, uključujući patološko kockanje.^12-14 Patološko kockanje se povezuje sa hapšenjem, zatvaranjem i drugim merama nepovoljnim po zdravlje koje se primenjuju u zajednicama.¹⁴ S obzirom na mnoge nepovoljne životne događaje, kao što su finansijski i porodični problemi izazvani kockanjem, kod osoba sa shizofrenijom se očekuje visoki rizik od relapsa i hospitalizacije, usled njihove visoke osetljivosti na stres.¹⁴

Potrebno je napomenuti da je u određenim izveštajima potvrđeno postojanje patološkog kockanja u porodičnoj istoriji psihijatrijskih pacijenata.¹⁵ Međutim, još uvek nije moguće utvrditi da li do njihove koegzistencije u većoj meri dolazi usled genetskih faktora, uticaja okruženja ili oba.¹⁶ Epidemiološki podaci nagoveštavaju da se patološki kockari, koji imaju veću verovatnoću razvoja shizofrenije u kasnijim periodima svojih života, mogu profilisati kao mlađi muškarci, uglavnom nižeg socio-ekonomskog položaja. ^17,18

Iako je ispitano više različitih lekova i bihejvioralnih tretmana vezanih za lečenje patološkog kockanja, studije imaju tendenciju da ne uključuju pacijenate sa psihotičnim poremećajima.¹⁹
Lekari treba da ispitaju postojanje problema vezanih za kocku kod pacijenata sa shizofrenijom, posebno kod onih koji su u procesu oporavka vezanog za zloupotrebu droge i/ili alkohola, ili su i dalje aktivni korisnici. Postoji velika potreba za daljim ispitivanjima potencijalnih rizika i uzajamnih veza problema i patološkog kockanja kod pacijenata koji boluju od psihotičnih poremećaja, dok su takođe neophodna ispitivanja po pitanju efikasnih terapija za ove pacijente.

Konačno, u izveštajima se navodi jaka povezanost između različitih slučajeva zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili alkohola i povećanog rizika od razvoja shizofrenije u kasnijem životnom periodu, iako se još uvek ne može utvrditi uzročno posledična veza. Kao deo aktuelnih istraživanja vezanih za intervencije koje bi mogle da poboljšaju ishode u slučajevima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod osoba sa shizofrenijom, veći fokus na nedostatak motivacije ili na uzajamnu vezu između motivacije i zloupotrebe supstanci bi mogao olakšati napore usmerene ka potpunom razumevanju njihove povezanosti i poboljšanju ishoda lečenja.