Lečenje i remisija

Nakon uspostavljanja dijagnoze shizofrenije, doktor će razgovarati sa pacijentom o pokretanju plana lečenja. Nakon početka lečenja, dva glavna cilja na kojima pacijent treba da radi sa doktorom su: smanjenje učestalosti i ozbiljnosti akutnih psihotičnih epizoda i poboljšanje kvaliteta života.¹

Smernice vezane za lečenje, kao što su smernice NICE, podržavaju ranu intervenciju kad god se primete prvi simptomi, jer se na taj način može umanjiti rizik od razvoja psihoze.²
Doktor će, zajedno sa pacijentom koji boluje od shizofrenije, razmotriti opcije, kako bi izabrali najbolji lek koji može zadovoljiti njihove potrebe. Izbor se vrši na osnovu medicinske istorije, faze lečenja i neželjenih dejstava koja se mogu očekivati tokom farmakološkog tretmana.²

Međutim, lečenje osoba sa shizofrenijom nije ograničeno samo na farmakološki pristup. Primenjuje se sistem koje se naziva “multimodalni tretman”. To znači da će lečenje, pored antipsihotičkih lekova, verovatno obuhvatati sledeće: ¹

Lečenje shizofrenije zavisi od osobe koja se leči, ali obično predstavlja kombinaciju terapije i lekova. Iako trenutno ne postoji specifičan lek za shizofreniju, lečenje može dovesti do poboljšanja kod mnogih simptoma, dok neki ljudi otkrivaju da se njihovi simptomi mogu u potpunosti zaustaviti.
Ukoliko bolujete od shizofrenije, za vaše lečenje se može koristiti:

Kognitivno bihejvioralna terapija predstavlja vid terapije koja vam može pomoći u oporavku od postojećih pozitivnih i negativnih simptoma shizofrenije. Pomaže vam da identifikujete šablone razmišljanja koji mogu izazivati neželjena osećanja ili ponašanja i da ih zamenite realističnijim mislima.¹²

Može biti potrebno 8-20 terapija kognitivno bihejvioralne terapije u periodu od 6-12 meseci, ali se to može razlikovati. Svaka terapija obično traje oko pola sata.¹²

Terapija umetnošću vam može pomoći da izrazite svoje iskustvo sa shizofrenijom. Ponekad se negativni simptomi shizofrenije ispoljavaju teškoćama u uspostavljanju odnosa sa drugim osobama.¹³ Terapija umetnošću može biti dobar način da podelite svoja osećanja i može vam čak pomoći da steknete novi pogled na shizofreniju.¹²

Porodica može igrati važnu ulogu kao pomoć osobi sa shizofrenijom. Međutim, ponekad to može biti zahtevno za članove porodice. Porodična terapija može pomoći vama i vašoj porodici da razumete shizofreniju i da se sa njom nosite na bolji način. Uključuje razgovor sa ekspertom o načinu pružanja podrške i praktične savete o suočavanju sa bilo kojim problemom. Porodične terapije mogu biti posebno korisne ukoliko ste nedavno iskusili akutnu epizodu. ^12,13

Vaš doktor vam može prepisati anipsihotičke lekove za vaše simptome shizofrenije. Tip leka zavisi od vaših simptoma i biće vam prepisan tek nakon pregleda od strane vašeg doktora. Ti lekovi mogu biti u vidu pilula za oralnu primenu, dok se u nekim slučajevima daju u obliku injekcije.¹² Antipsihotički lekovi se uopšteno mogu klasifikovati kao lekovi prve i druge generacije. Razgovarajte sa vašim doktorom kako bi dobili više informacija o razlikama između dve grupe lekova.

Vremenski period uzimanja lekova se može razlikovati. Iako se mogu očekivati određena neželjena dejstva, obavezno se obratite vašem doktoru ukoliko postanu ozbiljna. Može postojati alternativni lek ili dodatni lekovi koji mogu da pomognu.¹²

Važno je da ne prekidate sa uzimanjem antipsihotičkih lekova bez prethodne konsultacije sa vašim doktorom. Ukoliko prekinete sa uzimanjem terapije, vaši simptomi se mogu pogoršati. ¹²

Dobro pridržavanje terapije podrazumeva da se osoba sa shizofrenijom pridržava režima uzimanja lekova tačno onako kako je prepisao njegov/njen doktor.³ To može biti teško za veliki broj osoba koje žive sa shizofrenijom – konkretno, njihovo pridržavanje terapije, prema izveštajima, iznosi oko 50%, što znači da polovinu svojih lekova ne uzimaju kao što je naznačeno.^3-5

Za osobe koje žive sa shizofrenijom prepisana količina lekova i učestalost uzimanja mogu biti suviše teški za pamćenje, ili lek može imati određena neželjena dejstva koja su suviše neugodna, što vodi ka prekidu terapije. ^6-9 Takođe im može predstavljati problem da održe doslednost u vezi uzimanja terapije u slučajevima kada smatraju da im više nije neophodna.⁹
Ukoliko osobe sa shizofrenijom smatraju da imaju problem vezan za uzimanje lekova, treba odmah da se obrate svojim doktorima kako bi razmotrili odgovarajuće opcije.
Preskakanje terapije ili uzimanje doza koje se razlikuju od prepisanih predstavlja glavni razlog zbog kojeg dolazi do relapsa i javljanja novih psihotičnih epizoda.⁹

Negativni simptomi se često javljaju kod osoba koje žive sa shizofrenijom.¹⁰ Ovi simptomi se manifestuju umanjenom željom za razgovorom, društvenim životom ili učešćem u svakodnevnim aktivnostima.¹⁰

Nažalost, čak ni druga generacija lekova za shizofreniju (koji se nazivaju atipični antipsihotici) nije u stanju da u potpunosti razreši problem negativnih simptoma.¹⁰
Uopšteno, aktuelni tipovi tretmana imaju za cilj rešavanje pozitivnih simptoma (akutnih psihotičnih epizoda) i tek kada se to postigne dolazi do relativnog poboljšanja po pitanju negativnih simptoma.¹¹

Negativni simptomi utiču na kvalitet života pojedinca, tako da je od izuzetne važnosti da se razgovor sa doktorom na tu temu obavi što ranije.¹⁰