Kod osoba sa shizofrenijom mogu biti prisutni različiti simptomi koji mogu uticati na kvalitet njihovih života.1
Pojava ovih simptoma obično počinje u mladosti, u uzrastu od 16 do 30 godina.2
Doktor vrši procenu simptoma kako bi uspostavio dijagnozu. Danas postoje pouzdana sredstva za dijagnostikovanje shizofrenije, kao i efikasne medicinske terapije koji vas mogu osloboditi simptoma uz manje neželjenih dejstava.3
Na osnovu mišljenja zdravstvene struke, simptomi shizofrenije se mogu grupisati u tri kategorije navedene ispod:2
Pozitivni
Negativni
Kognitivni
Šta su pozitivni simptomi shizofrenije?
Kod osoba sa shizofrenijom pozitivni simptomi su prisutni kada ispoljavaju neuobičajena ponašanja i osećaju da gube kontakt sa određenim aspektima realnosti.2 Kod većine ljudi koji žive sa shizofrenijom takvi simptomi se javljaju i prolaze, ali mogu i potrajati tokom vremena.2 Takođe je čest slučaj da ti simptomi ostanu neprimećeni2 Simptomi mogu uključivati:
Halucinacije: osobe mogu videti, čuti, osetiti čulima mirisa, ukusa ili dodira stvari koje ne postoje u realnosti. Čest slučaj je da osoba čuje glasove i može proći puno vremena pre nego što porodica i prijatelji primete bilo šta neuobičajeno.2
Deluzije: osobe mogu verovati u ideje koje nisu istinite. Na primer, mogu verovati da su u opasnosti ili da ljudi u njihovoj okolini govore o njima, iako to nije tačno. 2
Konfuziju misli: način na koji razmišljaju može delovati nelogično i mogu imati poteškoće sa organizovanjem svojih misli. Nije redak slučaj da prekinu govor u sred rečenice. 2
Poremećaje pokreta: mogu ispoljavati abnormalne ili ponavljajuće pokrete tela ili mogu, u retkim slučajevima, prestati sa pokretima na određeno vreme (katatonija). 2
Koji su negativni simptomi shizofrenije?
Kod osoba sa shizofrenijom negativni simptomi se ispoljavaju povlačenjem iz društvenog života i otežanim iskazivanjem emocija.2 Ovi simptomi mogu biti teški za prepoznavanje, u većoj meri nego kod pozitivnih simptoma, i mogu se pogrešno protumačiti kao znakovi depresije ili drugih stanja.2 Iskustva mogu uključivati:
Opadanje sposobnosti izražavanja i ispoljavanja emocija i bezizražajan govor (zaravnjeni afekat)2,4
Redukovani govor, čak i kada osoba ima nešto važno da saopšti (alogija) 2,4
Otežana mogućnost doživljavanja zadovoljstva (anhedonija)2,4
Povlačenje iz društvenog života, ignorisanje svakodnevnih aktivnosti (asocijalnost) 2,4
Nedostatak motivacije, osećaja svrhe ili sposobnosti pridržavanja planova (avolicija, apatija) 2,4
Ukoliko je uspostavljena dijagnoza shizofrenije čija su glavna karakteristika negativni simptomi, doktor će izvršiti procenu da li su u pitanju primarni ili sekundarni negativni simptomi.5 Primarni negativni simptomi se smatraju osnovnim simptomima shizofrenije, dok sekundarni negativni simptomi predstavljaju posledice pozitivnih simptoma.5
Sekundarni negativni simptomi mogu nastati kao posledica:
Neuroloških neželjenih dejstava, na primer, ekstrapiramidnih neželjenih dejstava izazvanih lekovima, akutne distonije, parkinsonizma i otežanog kretanja izazvanih antipsihoticima 5
Depresije, na primer, post-psihotične depresije ili depresije indukovane antipsihoticima 5
Faktora okruženja, na primer, nedostatka socijalne stimulacije do koje može doći nakon duge hospitalizacije 5
Šta su kognitivni simptomi shizofrenije?
Kod nekih pacijenata kognitivni simptomi su slabo izraženi, dok kod drugih mogu biti ozbiljniji.2 Kognitivni simptomi se teško uočavaju i može biti potrebna posebna procena.2 Ukoliko osoba sa shizofrenijom ispoljava kognitivne simptome, mogu se primetiti:
Slaba sposobnost obrade informacija i donošenja odluka2
Teškoće pri fokusiranju na zadatak2
Problemi sa kratkoročnom (radnom) memorijom2
Kako izgleda šablon simptoma shizofrenije?
Shizofrenija obično počinje prodromalnim periodom koji može trajati od nekoliko dana do 18 meseci, pri čemu obolela osoba primećuje pogoršanje lične funkcionalnosti ili probleme sa memorijom i koncentracijom. 6 Nakon prodromalnog perioda sledi prva psihotična epizoda (FEP), koja se ispoljava deluzijama, halucinacijama, poremećajima ponašanja i uznemirenošću. 6
Prvu psihotičnu epizodu prati “rezidualna” faza koja može trajati i mnogo godina, i koja se može prekinuti ponovnim javljanjima akutnih psihotičnih epizoda. 6 Akutne epizode se mogu kontrolisati odgovarajućim farmakološkim i psihološkim intervencijama. 6
Dat je kratak pregled simptoma shizofrenije. Međutim, tok bolesti se značajno razlikuje od osobe do osobe, i simptomi koje pojedinac ispoljava nikada neće biti isti kao kod druge osobe.6 Kod nekih osoba se pozitivni simptomi javljaju veoma kratko dok se kod drugih mogu javljati godinama, kao što se kod nekih osoba ne javlja prodromalni period. 6
Negativni simptomi u okviru shizofrenije, adaptirano, Millan i saradnici, 2014
Posetite dodeljak o dijagnozi kako bi saznali više o uspostavljanju dijagnoze shizofrenije.
Reference
- Arsova S. Open Access Maced J Med Sci. 2016;4(3):388-391
- National Institute of Mental Health. Schizophrenia: https://www.nimh.nih.gov/health/publications/schizophrenia/index.shtml
- National Institutes of Health. Schizophrenia NIH Factsheet 2010: https://report.nih.gov/nihfactsheets/viewfactsheet.aspx?csid=67
- Tandon R. Current Psychiatry 2002;1(9):36-42
- Kirschner M. Schizophr Res. 2017; 186:29-38
- NICE CG 178
- Millan et al. Eur Neuropsychopharmacol. 2014; 24(5):645-92
Kako dolazi do razvoja shizofrenije…
Pošto se shizofrenija ne razvija prema ustaljenom šablonu, najbolji način za opis toka bolesti je u fazama. Postoje tri glavne faze – prodromalna faza, akutna f
Saznajte višeLečenje i remisija kod shizofrenije
Nakon uspostavljanja dijagnoze shizofrenije, doktor će razgovarati sa pacijentom o pokretanju plana lečenja. Nakon početka lečenja, dva glavna cilja na kojima p
Saznajte više
