Kako shizofrenija utiče na funkcionalnost?

Kognitivne disfunkcije predstavljaju osnovnu karakteristiku shizofrenije i pokazalo se da igraju ključnu ulogu u funkcionalnom ishodu bolesti.¹
Sveukupna funkcionalnost je striktno vezana za kvalitet života. Pogoršanje funkcionalnosti kod pacijenata koji žive sa shizofrenijom su u velikoj meri izazvana negativnim i kognitivnim simptomima, koji mogu uticati na socijalno funkcionisanje, radnu memoriju i izvršne funkcije. Od velike važnosti je da savremeni lekovi budu usmereni na lečenje ovih kritičnih, nezadovoljenih potreba. Bez obzira na količinu podataka o koristima intervencija kognitivne remedijacije, mnoga pitanja još čekaju odgovor. U prvom planu istraživanja je identifikacija potencijalnih prediktora efikasnosti kognitivne rehabilitacije, jer efikasnost lečenja u velikoj meri zavisi od odgovarajućeg izbora pojedinaca, u zavisnosti od ozbiljnosti bolesti i metodologije tretmana.²

Postoje manje razmatrani terapijski ciljevi u lečenju shizofrenije. Oni idu dalje od smanjenja učestalosti psihotičnih epizoda, i često im se na njih ne usmerava odgovarajuća pažnja kao na pozitivne simptome. Odnose se na funkcionalnost.¹
Poboljšanje funkcionalnih kapaciteta pojedinaca utiče na kvalitet njihovih života, što je na kraju vredno u istoj meri kao i lečenje pozitivnih simptoma. Multimodalni pristup lečenju obično obuhvata psihofarmakologiju, psihosocijalne intervencije i pomoć vezanu za smeštaj i finansijsku podršku.³

Prilagođavanje i personalizovanje kliničkih intervencija je od ključne važnosti (Slika 1). Praćenje pojedinca, postignutog kliničkog napretka i razmatranje izmena u režimu lečenja bi imalo pozitivan doprinos na pridržavanje terapije lekovima, efikasnost terapije i kontinuitet nege.⁴

Postoji nekoliko dostupnih intervencija, u zavisnosti od slučaja i ozbiljnosti bolesti.

Iako postupci takvih intervencija nisu uvek jasno opisani, svaki tip modela intervencije ima svoje individualne ciljeve i zadatke, kao i raspored tretmana, i za sve njih je utvrđeno da su efikasni u poboljšanju različitih aspekata funkcionalnosti kod pacijenata sa shizofrenijom. Međutim, postoje teškoće u implementaciji ovih intervencija u svakodnevnoj kliničkoj praksi u uslovima javnog zdravstvenog sistema, kao što su nedovoljni resursi za adekvatno sprovođenje i procenu izabranih intervencija, ograničen broj negovatelja ili njihova neodgovarajuća obuka, nedovoljno prepoznavanje potreba i nedostatak podrške u postojećim ustanovama za mentalno zdravlje.⁸

Lečenje negativnih simptoma takođe predstavlja ključni element koji je potrebno uzeti u obzir kada se govori o poboljšanju funkcionalnosti (Slika 1).³ Iako negativni simptomi imaju uticaj na 26% bolničkih pacijenata i 58% vanbolničkih pacijenata koji boluju od shizofrenije, oni slabije reaguju na postojeće lekove u odnosu na pozitivne simptome.⁹ Osim toga, samo za nekoliko antipsihotika postoji dokaz efikasnosti u slučaju negativnih simptoma.¹⁰ Iz tog razloga, nedostatak efikasnih tretmana negativnih simptoma ostaje značajna nezadovoljena potreba, posebno kada se uzme u obzir značaj tih simptoma za ishod lečenja pacijenata.⁹ Zbog toga je ključno što brže prepoznavanje, razumevanje i lečenje negativnih simptoma, pošto rana intervencija može značajno uticati na sveukupno funkcionisanje i, posledično, na kvalitet života.⁸

Pored negativnih simptoma, postoji još jedna klasa simptoma za koje ne postoji odobreni ciljni tretman: kognitivni simptomi (Slika 1). Takođe su povezani sa sveukupnom funkcionalnošću i ostaju nezadovoljena medicinska potreba.^11,12 Kognitivna simptomatologija podrazumeva slabe izvršne funkcije, posebno u pogledu donošenja odluka, razrade informacija, poremećaja pažnje i redukovane radne memorije.¹³ Postoji velika verovatnoća da će ovi simptomi uticati na kvalitet života pacijenta i svakodnevno funkcionisanje. Istraživanja kognitivnih simptoma su značajno napredovala poslednjih nekoliko decenija. I pored toga, savremeni ciljni lekovi i režimi lečenja i dalje ne uspevaju da postignu značajna poboljšanja kod ove klase simptoma. Uspešna probna ispitivanja usmerena na lečenje kognitivnih simptoma nisu ponovljena u sledećim većim ispitivanjima. To pokazuje da su istraživanja po ovom pitanju još uvek nedovoljna.¹⁴

Glavni terapijski cilj savremenih lekova je poboljšanje sveukupnog funkcionisanja. I pored toga, najveći broj kliničkih poboljšanja je ostvaren u tretiranju pozitivnih simptoma. Moderne opcije lečenja treba da se fokusiraju na negativne i kognitivne simptome. Njihova procena treba da se vrši često i kontinuirano, i potrebno je da se prilagođavaju u skladu sa potrebama i željama pojedinca.¹⁵ Uspešan antipsihotički režim bi trebalo da, u idealnom slučaju, integriše lečenje svih klasa simptoma, poboljša socijalno funkcionisanje i spreči dalja pogoršanja kognitivnih funkcija. Najveći pokazatelj visoko uspešnog plana lečenja bi trebalo da bude primetno poboljšanje sveukupnog funkcionisanja, koje vodi ka poboljšanju kvaliteta života.¹⁶