Tokom aktivnosti mozga kada samo budni, proizvode se potencijalno toksični proizvodi koji se akumuliraju u mozgu.¹ Za zdravo funkcionisanje mozga i mentalno zdravlje, potrebno je da se ovi otpadni proizvodi uklone.¹ Takvo čišćenje se mnogo brže odvija tokom sna, čineći san ključnim faktorom za zdravo funkcionisanje mozga.¹

Emocije
Sigurno ste čuli izreku “neko je ustao na levu nogu” koja se koristi za osobu koja je loše raspoložena. Ova izreka dobro ilustruje način na koji nedostatak kvalitetnog sna utiče na naše emocionalno stanje, što je većina ljudi imala prilike da oseti. Povezanost između sna i emocionalnog stanja je takođe potvrđena istraživanjima koja su pokazala da nedostatak sna izaziva pojačani negativni afekt, pri čemu pojedinci češće i intenzivnije izražavaju negativne (kao što su ljutnja, strah) nego pozitivne emocije (sreću).2.²
 
Pored izazivanja negativnih emocija, nedostatak sna takođe ima negativan uticaj na formiranje emocionalnog pamćenja, što znači da se negativna sećanja čuvaju u većoj meri od pozitivnih, što dovodi do dodatnih negativnih osećanja.³
 
Takođe postoji dokaz da nedostatak sna slabi kontrolu emocija tako da pojedinci sa nedostatkom sna obrađuju neutralni stimulans na isti način kao i negativni stimulans, čime se ometa tačnost razlikovanja emocija.⁴
 
Kognitivne funkcije
Ograničenje sna u dužem periodu ima izražene štetne efekte i na neke aspekte kognicije,³ sa čim je većina ljudi upoznata. Posledice uskraćivanja sna su uporedive sa efektima opijanja alkoholom (koncentracija alkohola u krvi od 0,05%), pri čemu se usporava brzina reakcije, smanjuje se preciznost i opadaju performanse na zadacima kod kojih je potrebna podeljena pažnja.⁵ Takva pogoršanja počinju da se javljaju već 17-18 sati nakon buđenja.⁵
 
Dodatne studije su pokazale da nedostatak sna značajno pogoršava koncentraciju, pri čemu se usporava vreme reakcije i narušava pažnja.³ Ograničenje sna ima negativan uticaj i na pamćenje, i tokom (formiranje pamćenja) i nakon (konsolidacija pamćenja) učenja.³
 
Anksioznost i depresija
Proživljavanje značajnih negativnih emocija kao posledice ograničenja sna može dovesti do problema sa mentalnim zdravljem.⁶ Na primer, uskraćivanje sna je pozitivno povezano sa simptomima anksioznosti i uznemirenosti kod zdravih osoba.⁷ Čak i nakon jedne noći uskraćivanja sna primećeni su povećavani nivoi anksioznosti i uznemirenosti, dok je kod osoba koje su imale uobičajeni san zabeleženo smanjenje anksioznosti i uznemirenosti.⁷ Dugoročno, nedostatak sna može doprineti razvoju generalizovanog anksioznog poremećaja.⁷
 
Pored anksioznosti, dobro je poznata povezanost između depresije i problema sa spavanjem: studije su utvrdile da su osobe koje pate od insomnije izložene dvostruko većem riziku od razvoja depresije u odnosu na ostale.⁶ Međutim, u slučajevima kratkoročnog uskraćivanja sna, istraživanja nagoveštavaju da to može biti od pomoći osobama koje boluju od depresije.⁸ Studije su utvrdile da akutno, čak i delimično (druga polovina noći) uskraćivanje sna tokom jedne noći ima potencijal da poboljša raspoloženje sledećeg dana kod 60% depresivnih osoba.⁸ Međutim, većina pojedinaca je imala relaps raspoloženja nakon sledeće prospavane noći.⁸ Kako bi održali pozitivne efekte kratkoročnog uskraćivanja sna, utvrđeno je da je uvođenje svetlosne terapije ili lekova uz uskraćivanje sna efikasno u sprečavanju relapsa.⁸ Dakle, iako kratkoročno uskraćivanje sna deluje obećavajuće za poboljšanje simptoma depresije, dokazi još uvek nisu jasni.
 
Psihoza
Čak i kod zdravih osoba je utvrđeno da je insomnija povezana sa halucinatornim iskustvima.⁹ Osobe koje pate od blage insomnije imaju dva do tri puta veći rizik od doživljavanja halucinacija, dok osobe koje pate od hronične insomnije imaju četiri puta veći rizik od pojave halucinacija 18 meseci kasnije, čime se insomnija direktno povezuje sa halucinacijama.⁹
 
Prema tome, dobar san tokom noći je od ključne važnosti!