Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ( WHO ), u svetu postoji najmanje 20 miliona ljudi koji žive sa shizofrenijom.¹ To predstavlja 20 miliona ljudi kojima je možda potrebna pomoć ili podrška kako bi mogli da žive svoj život normalno, bilo da je to mogućnost da ustanu iz kreveta i odu u školu ili na posao svakog dana, ili da mogu samo da provedu kvalitetno vreme sa njihovim porodicama, prijateljima ili da komuniciraju sa drugim ljudima. 
 
Ovaj članak izveštava o epidemiologiji shizofrenije i predstavlja neke statističke podatke o incidenci i prevalenci shizofrenije. Takodje se osvrće na značajan uticaj koji shizofrenija ima na sve aspekte života. Link ka stranici sa objavom: https://shizofrenija.rs/public/advice-and-support/how-to-help/

Kada pokušavate da utvrdite koliko tačno ima ljudi koji žive sa shizofrenijom, tu ne postoji jednostavan odgovor. Zavisi od toga koju studiju posmatrate i kako je studija dizajnirana i vodjena.² Takođe zavisi i od toga kako je dijagnoza shizofrenije definisana, posebno iz razloga što se simptomi shizofrenije nekada mogu preklapati sa simptomima drugih mentalnih stanja.²
 
Broj ljudi koji žive sa shizofrenijom može biti izražen u smislu njene prevalence ili incidence i predstavljen procenat ili broj ljudi koji žive sa shizofrenijom.

Prvo uzimajući u obzir prevalencu shizofrenije, objavljeno je da otprilike izmedju 0.3% i 0.9% od ukupne svetske populacije živi sa shizofrenijom ili drugim poremećajem iz psihotičnog spektra^2,3 i da će shizofrenija u nekom trenutku u ljudskim životima pogoditi ukupno 1% svetske populacije.³
 
Posmatrajući incidencu shizofrenije, procenjeno je da je prosek oko 15 ljudi na svakih 100.000 u populaciji.⁴ To je prema sistematskom pregledu više studija, ali u okviru ovog se procenjuje da se incidenca shizofrenije kreće u rasponu od 7 na 100.000 do 43 na 100.000 ljudi.⁵

Prevalenca i incidenca shizofrenije je niža nego kod drugih bolesti, uključujući i druga važna mentalna stanja kao što su anksiozni i depresivni poremećaji.⁶ Međutim, shizofrenija je hronično i ozbiljno mentalno oboljenje¹ koje može dovesti do značajnog invaliditeta čak i kada se leči na odgovarajući način, s toga niža prevalenca i incidenca ne predstavljaju ovo oboljenje ništa manje važnim u odnosu na druga mentalna stanja. ⁶ Zaista, shizofrenija može uticati na sposobnost ljudi da brinu sami o sebi, da funkcionišu u društvu, da završe njihovo obrazovanje kao i da steknu i zadrže svoje zaposlenje.
 
Još je važnije znati da je zabeleženo da shizofrenija skraćuje životni vek ljudi u proseku za oko 15 do 20 godina^7,8 i ljudi koji žive sa shizofrenijom imaju dva do tri puta veće šanse da umru u ranijoj životnoj dobi u poređenju sa drugom, opštom populacijom.¹ 
 
Razlozi za ovaj skraćeni životni vek mogu biti zbog veće stope samoubistava za razliku od opšte populacije, posebno u ranom stadijumu bolesti.^2,7 Nezdrav način života kao što je pušenje ili zloupotreba psihoaktivnih supstanci kao i postojanje drugih kormobiditeta, kao što su bolesti srca, jetre ili dijabetes, mogu takodje tome doprineti.⁴ Ovo predstavlja, ne samo još važniji razlog za započinjanje lečenja shizofrenije u ranoj fazi bolesti, već i da se preduzmu sve mere kako bi se svojim ponašanjem ili lečenjem drugih postojećih stanja smanjio rizik od prerane smrti osobe. . 

Jedan od načina na koji bolest ima uticaj na ljude i društvo generalno, je procena takozvanih “tereta bolesti” korišćenjem mere pod nazivom “godine života prilagodjene invalidnosti” ili DALYs. U suštini jedan DALY predstavlja 1 godinu zdravog života koja je izgubljena zbog bolesti; ovo može biti zbog prerane smrti, bolesti ili invaliditeta koja je prouzrokovana bolešću.⁹
 
U toku poslednjih 30 godina, Globalni projekat o teretu bolesti prikuplja statističke podatke o teretu raznih bolesti. U jednom od nedavnih izveštaja iz ove studije o poremećajima mentalnog zdravlja, primećeno je da iako šizofrenija pogađa manji deo svetske populacije, invaliditet usled akutne psihoze bio je najveći u celoj studiji. ⁶
 
I ne samo to, shizofrenija je bila treća na listi od ukupno 10 mentalnih oboljenja koja doprinose najvećem procentu DALY-a, dok su na vrhu liste samo depresija i anksiozni poremećaji.⁶ 

S obzirom na značajan uticaj shizofrenije na ljudske živote, rano postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja su ključni faktori kako bi se ovim osobama pomoglo da se oporave i vrate u normalan ritam života. Više o dijagnozi shizofrenije i intervencijama koje se sprovode u cilju poboljšanja funcionalnosti ljudi možete pročitati ovde.
LINK:
https://shizofrenija.rs/public/diagnosis-treatment/diagnosis/