Procene ukazuju da najmanje dve trećine osoba sa shizofrenijom puši.¹ Tačan podatak koliko ljudi puši u nekom trenutku (prevalenca) je u opsegu od približno 60% do 90%.¹ To je veoma visok procenat imajući u vidu da manje od petine odraslih u opštoj populaciji puši.¹ Interesantno je da kampanje javnog zdravlja i uvođenje zabrane pušenja u javnom prostoru u mnogim državama nisu imale značajan uticaj na stope učestalosti pušenja kod osoba sa shizofrenijom.²
 
Povezanost između pušenja i hroničnih mentalnih bolesti je poznata dugi niz godina i čini se da su stope učestalosti pušenja najviše kod osoba sa shizofrenijom.¹ Pored toga, utvrđeno je da što je stanje mentalnog zdravlja kod pojedinca ozbiljnije, veća je verovatnoća da on puši.^1,3 Zapravo, neke od najviših stopa učestalosti pušenja su zabeležene kod osoba koje su hospitalizovane usled psihijatrijskih poremećaja.³
 
Istraživanja ukazuju da, u poređenju sa prosečnom odraslom osobom, osobe sa shizofrenijom koje puše:^1,3,4

Nije jasno zbog čega osobe sa shizofrenijom puše više od drugih i imaju manju verovatnoću prestanka.¹ Sproveden je veliki broj istraživanja na tu temu i verovatno postoji kombinacija faktora koji doprinose tome.¹ Na primer, stope učestalosti pušenja bi mogle biti veće nego u opštoj populaciji iz razloga što pušači veruju da im pušenje pomaže u ublažavanju simptoma shizofrenije ili neželjenih dejstava lekova.¹ Razlog može biti i da pušači nisu spremni ili nemaju volje da prestanu ili im možda nije ponuđena odgovarajuća pomoć za prestanak pušenja.¹ Mogu čak postojati i genetske predispozicije za osobu sa shizofrenijom da postane zavisna od nikotina.⁴
 
Kada se udahne, nikotin se brzo apsorbuje u krvotok i podstiče oslobađanje hemikalija u mozgu koje se povezuju sa prijatnim osećajem, usled čega se pušači osećaju opuštenije.³ Takva osećanja su često kratkotrajna i kako nivoi nikotina opadaju, javlja se želja za sledećom cigaretom.³ Smatra se da je takav ciklus pušenja i stvaranja prijatnog osećaja koji zatim nestaje izraženiji ili možda disfunkcionalan kod osoba sa shizofrenijom.³
 
Drugi faktor koji može imati uticaj na stopu učestalosti pušenja je socioekonomski status pojedinca. Poznato je da kod osoba nižeg socioekonomskog statusa – koji predstavlja meru nivoa obrazovanja, prihoda i zanimanja – postoji veća verovatnoća da će početi da puše nego kod imućnijih.⁷ Niži socioekonomski status se takođe povezuje sa većim rizikom od razvoja shizofrenije.⁸

Bez obzira na razlog za više stope učestalosti pušenja kod osoba sa shizofrenijom, pušenje ima veliki broj štetnih efekata i potrebno je ohrabriti pušače kako bi prestali.^1,2
 
Iako postoje neki izveštaji o korisnim efektima pušenja na određene simptome shizofrenije, o tome se i dalje vodi rasprava.^1,6 Na primer, pokazalo se da kognitivne funkcije (koliko dobro pojedinac može razmišljati i razumeti informacije) mogu biti i poboljšane i usporene kod osoba sa shizofrenijom koje puše.^1,3,6
 
Pušenje može oštetiti mozak procesom koji je poznat kao oksidativni stres.⁹ Ovaj proces uključuje proizvodnju i akumulaciju supstanci koje se nazivaju reaktivne vrste kiseonika, koje mogu ometati međusobnu komunikaciju ćelija.⁹ Oksidativni stres se povezuje sa razvojem velikog broja oboljenja, uključujući karcinom, bolesti srca, kao i psihijatrijske bolesti.^9-11
 
Imajte u vidu da svi negativni efekti po mentalno zdravlje predstavljaju dodatni rizik uz dobro poznate rizike po fizičko zdravlje koje pušenje izaziva. Kod pušača postoji veća verovatnoća razvoja kardiovaskularnih oboljenja i prerane smrti od bolesti srca, kao i hronične opstruktivne bolesti pluća i karcinoma pluća u odnosu na osobe koje ne puše.²
 

Osobe sa shizofrenijom već imaju kraće očekivano trajanje života u poređenju sa odraslim osobama u opštoj populaciji koje nemaju potvrdjene mentalne bolesti.² Pušenje se smatra jednim od najznačajnijih faktora koji doprinose povećanju mortaliteta.²
 
Prisetite se, shizofrenija se takođe povezuje sa povećanom sklonošću ka prekomernoj telesnoj težini, konzumiranju velike količine alkohola i uopšteno vođenju nezdravog načina života, tako da je dodatak pušenja na ovu kombinaciju veoma štetan za sveukupno zdravlje pojedinca.¹²
 
Pušenje takođe može uticati na efikasnost tretmana shizofrenije.^1,2 Može uticati na način na koji organizam metaboliše neke od antipsihotičkih lekova i s toga mogu biti potrebne veće doze tih lekova kako bi imale isti efekat kod pušača kao i kod nepušača.^1,2 Time se povećava verovatnoća pojave neželjenih dejstava.² Nasuprot tome, ukoliko se smanje doze antipsihotika kako bi se ublažila potencijalna neželjena dejstva, time se može povećati rizik pojedinca od relapsa i novih psihotičnih epizoda.²  

Na internetu ćete pronaći veliki broj resursa koji nude pomoć za prestanak pušenja. Iako mogu nuditi vredne savete, prestanak pušenja neće biti lak. Može biti u većoj meri otežan za osobe sa shizofrenijom i usled toga im može biti potrebna stručna pomoć.
 
Važan prvi korak je upitati lekara za savet u vezi dostupnih opcija za pomoć za prestanak pušenja.¹³ Ove opcije uključuju različite tipove terapija zamene nikotina i tableta koje mogu umanjiti žudnju za nikotinom, kao i bihejvioralnih terapija.^4,13  Važno je napomenuti da dokazi ukazuju na to da ove opcije za prestanak pušenja podjednako funkcionišu kod osoba sa shizofrenijom kao i kod bilo koje druge osobe koja ima motivaciju da ostavi duvan.⁴