Osobe sa dugoročnim problemima sa mentalnim zdravljem, uključujući shizofreniju, nailaze na barijere kada je u pitanju posao, usled stigmatizovanja, predrasuda i diskriminacije.1 Pored činjenice da se javnost generalno sve više edukuje po pitanju mentalnog zdravlja, i dalje postoji stigma kada se govori o shizofreniji. Neki ljudi veruju da postoji veća verovatnoća da osobe koje žive sa shizofrenijom ispolje nasilno ponašanje, da ne mogu da zadrže stalan posao i/ili da se njihovo ponašanje može iznenadno i neočekivano promeniti.2
Shizofrenija se obično prvi put javlja u uzrastu između 18 i 35 godina života, u periodu kada većina ljudi studira ili postavlja temelje svoje karijere.3 Saznanje o dijagnozi shizofrenije deluje obeshrabrujuće i može poremetiti planove pojedinca, jer postoji mogućnost da nikada neće steći obrazovanje ili obuku koji su neophodni za uspeh na željenom polju u karijeri. Usled toga se smatra da shizofrenija ima presudan uticaj na njihovo obrazovanje i mogućnosti zaposlenja. Kod zaposlenih, simptomi bolesti, neželjena dejstva lekova i relaps mogu uticati na njihovu sposobnost da zadrže svoj posao.4
Nekoliko studija je pokazalo da pacijenti sa shizofrenijom sa plaćenim poslovima imaju više od pet puta veću verovatnoću da postignu funkcionalnu remisiju u odnosu na nezaposlene i osobe sa neplaćenim poslovima. 5,6 Uprkos stalnom izkazivanju potrebe za obukom za posao, za podrškom i pomoći u zapošljavanju, ova grupa se susreće sa jednom od najviših stopa nezaposlenosti među svim radno zapostavljenim grupama.7 Stope konkurentne zaposlenosti u slučaju shizofrenije su niske u odnosu na opštu populaciju, gde većina procena za Sjedinjene Države i Evropu ukazuje da je manje od 20% osoba sa shizofrenijom zaposleno.8 Istraživanja osoba sa shizofrenijom ukazuju na nezadovoljstvo niskim stopama zaposlenosti, pri čemu 55%−70% pokazuje zainteresovanost za posao.9
Posledice nezaposlenosti su ozbiljne u ovoj populaciji, ne samo u finansijskom pogledu, već i po pitanju nedobijanja društveno vrednovane pozicije i uskraćivanje klinički korisnih osećanja, kao što su veće samopouzdanje i samoefikasnost.10 Osim toga, mogućnost zapošljavanja sa sobom nosi i potencijalno umanjenje ili eliminisanje isplata naknada za invaliditet za makar neke pojedince u okviru zajednice.11
Nekoliko faktora može imati uticaj na zaposlenost osoba sa shizofrenijom i pružiti odgovor po pitanju radne rehabilitacije.12
Kognitivna oštećenja: Kognitivna oštećenja su često prisutna kod shizofrenije i imaju ne samo klinički, već i funkcionalni značaj, očigledan u širokom rasponu domena kao što su pažnja, memorija, izvršne funkcije i brzina obrade informacija.12 Prepoznata su kao najproblematičniji faktor kada je u pitanju rad, pri čemu se ističu poteškoće u međuljudskim odnosima, teškoće sa izvršnim funkcijama ili kognitivnim oštećenjima, posebno prilikom obrade i učenja novih zadataka.13
Poremećaji izazvani zloupotrebom supstanci: Zloupotreba supstanci i zavisnost su u velikoj meri rasprostranjeni kod shizofrenije i povezuju se sa pogoršanjem toka ozbiljnih mentalnih bolesti, uključujući veći broj relapsa i potrebu za bolničkim lečenjem, lošije psihosocijalno funkcionisanje i veći broj problema vezanih za pridržavanje zakona, zdravlje i stanovanje.14
Fizičke bolesti: Osobe koje žive sa shizofrenijom su osetljivije po pitanju fizičkih bolesti, kao što su metabolički efekti kao neželjeni ishod lečenja antipsihotičkim lekovima ili prilagođavanje nezdravom načinu života, što se reflektuje ponašanjima kao što su visoka stopa pušenja, neaktivnost i loša ishrana.15
Za osobe koje su sposobne za rad postoji nekoliko koristi od zaposlenja, kao što su finansijska nezavisnost, društveni kontakti i poboljšano samopouzdanje.16 Rad predstavlja jedan od mnogih načina na koji ljudi ostvaruju kontakt sa sredinom u kojoj žive i omogućava društvene kontakte i prilike za sticanje novih prijatelja. Osim toga, kada im se da odgovornost na poslu, pacijenti se osećaju vrednije i veruju da imaju svrhu u životu. Osobe koje boluju od psihotičnih poremećaja ostvaruju veoma slabe rezultate u studijama koje vrše procenu osećaja svrhe u životu, što ih može navesti na zloupotrebu supstanci i/ili pokušaje samoubistva. 17
Pošto su stope zaposlenosti osoba sa shizofrenijom primetno niske, napori treba da se fokusiraju na uvođenje nezaposlenih u posao, pre nego na podršku onima koji su već zaposleni ili su na školovanju.7 Uz veći broj pravovremenih intervencija, trebalo bi omogućiti da mladi ljudi sa shizofrenijom koji su još uvek u procesu obrazovanja ostvare prelaz u fazu zaposlenosti i da ljudi koji dobiju dijagnozu tokom zaposlenja imaju veće šanse da zadrže svoj posao.5,18
Osim toga, veliki broj ljudi sa shizofrenijom je veoma motivisan za posao, ali očekivanja zainteresovanih strana se značajno razlikuju i veliki broj ljudi ima niska očekivanja po pitanju prilagođavanja osobe sa shizofrenijom dugoročnim, konkurentnim poslovima, i često se na to ne gleda kao na ostvariv rezultat. Stigmatizacija od strane drugih često vodi ka samostigmatizaciji, što ima negativan uticaj na njihovu početnu motivaciju. 6
Bez obzira na značajne barijere sa kojima se susreće veliki broj osoba sa dijagnozom shizofrenije, staze koje vode ka zaposlenju, oporavku i uključivanju su jasne. Rešenja su u rukama velikog broja zainteresovanih strana i potrebno je ulaganje napora nekoliko sektora, kao što su:
Poslodavci: Treba da budu sigurni da su u dovoljnoj meri dobro informisani i spremni na reakciju ukoliko im zaposleni otkrije da boluje od shizofrenije ili ima druge ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem. Osim toga, treba da ohrabre otkrivanje problema u okviru kulture svoje organizacije i sprovedu prilagođavanja potrebama osoba sa shizofrenijom.
Porodica i negovatelji: Podrška koju pojedinac dobija u svom okruženju može ostvariti ključnu razliku po pitanju ishoda kod osoba sa problemima sa mentalnim zdravljem, kao što je shizofrenija. Njihov zadatak treba da bude pružanje podrške pacijentima u njihovim težnjama i ciljevima i omoguće pristup organizacijama koje nude podršku osobama sa shizofrenijom i njihovim porodicama, kao što su organizacije za zaštitu pacijenata, dobrotvorne ustanove i organizacije za podsticanje zaposlenosti.
Zdravstveni radnici: Potrebno je da prvom prilikom pacijentima postave pitanja u vezi njihovih prethodnih poslova i ambicija po pitanju karijere i da obezbede usluge grupa za samopomoć. Zaposlenost treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluka u vezi lečenja. Potrebno je da daju uputstva pacijentima da se obrate savetnicima za karijeru u vezi povratka na posao i da pojačaju kliničke intervencije. Takođe treba da podrže samostalnu negu i kontrolu, kao i povratak na posao, i da obezbede mogućnost pružanja podrške osobama koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem, korišćenjem svojih iskustava za pomoć drugima.
Vlada: Kreatori politike treba da razviju regionalni, nacionalni ili plan sa širom primenom za povećanje stope zaposlenosti osoba sa ozbiljnim problemima sa mentalnim zdravljem. Od ključne važnosti je da svaka nacionalna Vlada imenuje radnu grupu sastavljenu od eksperata iz više disciplina, iz Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa ciljem povećanja stope zaposlenosti na 25% do kraja decenije.19
Sveukupno, shizofrenija utiče na svakog pojedinca na različiti način. Faktori povezani sa bolešću, kao što su početak i vrsta simptoma, vreme uspostavljanja dijagnoze, komorbiditeti, društveni faktori i dostupnost mreže za podršku, svi se razlikuju u zavisnosti od slučaja. Pošto se shizofrenija nikada ne ispoljava na isti način kod svakog pojedinca, razvoj strategije za podršku zapošljavanju koja bi funkcionisala za sve predstavlja veliki izazov.4
Potrebno je inkluzivno tržište rada koje bi uključivalo odgovarajuća radna mesta, uz podršku zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite koji daju prioritet kvalitetnom radu kao poželjnom kliničkom ishodu.
Reference
- Boardman et al. Br J Psychiatry. 2003; 182:467-8.
- Farkas. World Psychiatry. 2007;6:4–10.
- Cheng et al. Psychological Medicine. 2011;41:949–958.
- https://councilfordisabledchildren.org.uk/sites/default/files/uploads/documents/import/working_with_schizophrenia.pdf
- Mueser et al. Schizophr Bull. 2001;27:281–296.
- Marwaha and Johnson. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol. 2004; 39(5):337-49.
- Rosenheck et al. Am J Psychiatry. 2006;163:411–417.
- Salkever et al. Psychiatr Serv. 2007;58:315–324.
- Holley et al. Psychiatr Serv. 1998; 49:513–517.
- Bond et al. J Consult Clin Psychol. 2001;69:489–501.
- Bell et al. Schizophr Bull. 1996;22:51–67.
- Mc Gurk et al. Schizophr Bull. 2009; 35(2): 319–335.
- https://councilfordisabledchildren.org.uk/sites/default/files/uploads/documents/import/working_with_schizophrenia.pdf
- Drake and Brunette. Recent Dev Alcohol. 1998; 14():285-99.
- Meyer et al. Schizophr Res. 2008 Apr; 101(1-3):273-86.
- Pharoah et al. Cochrane Database Syst Rev. 2010; (12): CD000088.
- Warner R,. The Env of Schizophr, 2000 ; P71.
- Schulze et al. Social Science & Medicine. 2003; 56(2): 299-312.
- Centre for Mental Health, Department of Health, Mind, NHS Confederation Mental Health Network, Rethink Mental Illness, & Turning Point. 2012.
Saveti o zdravom načinu života za o…
Vođenje zdravog života je od velike važnosti, posebno ukoliko živite sa shizofrenijom. Pridržavajte se sledećih saveta koji vam mogu pomoći da brinete o sebi i
Saznajte više…Shizofrenija: kako pružiti pomoć?
Edukacija o shizofreniji je od velike važnosti kako bi razumeli faze, simptome i kroz šta osoba može prolaziti. Postoji mnogo pogrešnih informacija o shizofreni
Saznajte više…
