Globalno postoji prihvaćenost da je konzumiranje manje od 14 jedinica alkohola nedeljno – raspoređeno u nekoliko dana – povezano sa manjim rizikom lošeg uticaja na zdravlje.^2,3   Ne postoji adekvatna bezbednosna granica u konzumaciji alkohola,⁴  međutim, ljudi koji redovno konzumiraju alkohol u količini većoj od ove, ne moraju imati nužno problem sa alkoholom, ali su oni u većem riziku od razvoja hroničnih zdravstvenih problema.⁵

Šta predstavlja jedinica alkohola?

Znaci koji mogu ukazivati da osoba konzumira alkohol u povećanim količinama i da je razvio alkoholizam su:^3,6 

Alkoholizam predstavlja stanje prilikom kog konzumacija alkohola uzrokuje bezrazložnu uznemirenost ili štetu pojedincu ili drugima u njegovoj okolini.^6.7 Ovo stanje može da se ispolji kod četvrtine ljudi koji žive sa shizofrenijom u nekom trenutku njihovog života sa bolešću. Studije, takođe pokazuju da ljudi kod kojih je postavljena dijagnoza psihijatrijskog poremećaja su u tri puta većem riziku da razviju alkoholizam u poređenju sa ostatkom opšte populacije.¹ 
 
Pored toga što veliki broj ljudi sa dijagnozom shizofrenije može razviti alkoholizam, važan je i štetan uticaj prekomerne konzumacije alkohola na individuu.1 Alkohol ne samo da povećava rizik za pogoršanje psihijatrijskih simptoma, poput depresije i suicidalnih misli, već može uticati i na povećanje rizika za nastanak hroničnih somatskih oboljenja, hospitalizacije, agresivnog ponašanja, nasilje pa čak i zatvorske kazne ako se ne kontroliše adekvatno.^1,8

Konzumiranje alkohola može da utiče na efekat lekova, i da poveća ispoljavanje neželjenih reakcija na lek poput:⁹

Postoji nekoliko teorija o tome zašto ljudi koji žive sa shizofrenijom mogu da se osećaju više primorani da konzumiraju alkohol od drugih.^1,8 Jedna popularna ideja je da se ljudi „samostalno leče“, i da na taj način pokušavaju da se izbore sa svojim psihotičnim simptomima i da ih ublaže,⁸ iako ne postoji još uvek dovoljno dokaza o tome.¹
 
Druga teorija je da ljudi koji žive sa shizofrenijom imaju potrebu da konzumiraju alkohol jer je to povezano sa njihovom genetikom.¹ Zanimljivo je da su nedavna istraživanja pokazala da postoji genetski faktor koji se zove neurotrofni faktor poreklom iz mozga ( BDNF) koji može biti povezan sa pojavom poremećaja upotrebe alkohola kod osoba koje žive sa shizofrenijom.¹
 
Koji god da je razlog, pronalaženje načina da se pomogne ljudima koji žive sa shizofrenijom da ublaže unos alkohola je važno i sa stanovišta sprečavanja razvoja poremećaja upotrebe alkohola ali i u pogledu poboljšanja sveukupnog zdravlja.

Prvi korak u lečenju alkoholizma je očigledan – shvatiti da je pomoć neophodna.⁸ U zavisnosti od težine poremećaja konzumacije alkohola, razgovor sa izabranim lekarom opšte medicine, timom lokalno obučenim za mentalno zdravlje ili psihijatrom može biti od značaja.⁸  Imajte na umu da iako postoje posebne grupe za podršku osobama koje imaju problem sa konzumacijom alkohola pristup koji se koristi može biti prilično kontfrontirajući što može da ne odgovara osobi koja živi sa shizofrenijom.⁸ 
 
Neki od pristupa koji se koriste za lečenje osbe koja ima poremećaj upoteebe alkohola uključuju detoksikaciju, uspostavljanje apstinencije i psihološko savetovanje. ¹⁰ Takođe postoje oralni i injektabilni oblici medikacije koji se koriste u lečenju i prevenciji ponovne zloupotrebe alkohola.; Oni deluju tako što ili uklanjaju zadovoljstvo koje je dobijeno prilikom konzumacije alkohola ili tako što kada bi osoba ponovo konzumirala alkohol, ne bi se osećala dobro.^8,10
 
Kombinacija različitih pristupa je potrebna kako bi se pomoglo osobama koje žive sa shizofrenijom i zloupotrebljavaju alkohol,¹ zajedno sa konstantnom psihološkom podrškom.¹⁰