Paranoja i deluzije su termini koji se koriste u psihijatriji i ova dva pojma se često prepliću kada se govori o mentalnim bolestima. Paranoidne misli i deluzije se mogu javiti kod različitih psihijatrijskih bolesti, uključujući shizofreniju i maniju, ali takođe i depresiju, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci ili demenciju. Shizofrenija se često povezuje sa deluzijama i paranojom. Zapravo, najčešći oblik shizofrenije se naziva paranoidna shizofrenija¹, dok se deluzije često javljaju kao simptomi shizofrenije¹.
 
U uobičajenom govoru, ova dva termina se često koriste kao sinonimi. Mnogim osobama koje koriste ove pojmove nisu u potpunosti jasne njihove definicije, ali se i pored toga često koriste, posebno kako bi izrazili ljutnju na ponašanje druge osobe: “To što pričaš je deluzija!” ili “Ti si skroz paranoičan!” Šta ova dva termina zapravo znače? I koja je razlika između njih?

Deluzije se mogu definisati kao “ustaljena verovanja koja nisu podložna promeni ni kada se predoče dokazi u suprotno².”  Drugim rečima, osoba sa deluzijama ne želi da izmeni određeno verovanje, čak ni ukoliko postoji dokaz da je takvo verovanje potpuno pogrešno i neosnovano.  Kako bi razjasnili, navedeni su određeni primeri² različitih tipova deluzija:
 

Deluzije se smatraju bizarnim „ukoliko su očigledno neverovatne i nerazumljive osobama u okviru iste kulture i nisu izvedene iz uobičajenog životnog iskustva.”² Na primer, osoba koja veruje da je spoljna sila uklonila njegove/njene unutrašnje organe i zamenila ih organima druge osobe bez ostavljanja bila kakvih rana ili ožiljaka ima bizarnu deluziju.  Sa druge strane, primer nebizarne deluzije je verovanje da je osoba pod nadzorom policije, uprkos nedostatku uverljivih dokaza.  Deluzije se obično smatraju bizaranim ukoliko izražavaju gubitak kontrole nad umom ili telom.  Navedeni su određeni primeri²:

Ponekad može biti otežano razlikovanje deluzija i čvrsto utemeljenih ideja². Može zavisiti od toga koliko je čvrsto takvo verovanje, iako postoje veoma jasni/razumni kontradiktorni dokazi kojima se pobija istinitost.

Paranoja se može definisati kao “neosnovano ili prekomerno nepoverenje prema drugim osobama³.” Paranoični pojedinci konstantno sumnjaju u motive osoba u njihovom okruženju i veruju da će ih određene osobe, ili ljudi uopšteno, ugroziti³.” Paranoidne misli nisu neuobičajene i mogu se javiti kod svih ljudi u nekom trenutku njihovih života. Na primer, zamislite da se vraćate kući po mraku i da se kola polako kreću pored vas, ili da ljudi šapuću i gledaju vas dok prolazite. U takvim slučajevima nije neuobičajeno da osetite strah da će vas ljudi napasti, iako se ništa ne događa.
 
Paranoja postaje problematična samo kada dostigne kliničke razmere, odnosno razmere deluzije. U takvim slučajevima, kao što je opisano iznad, osoba postaje nefleksibilna po pitanju prihvatanja jasnog dokaza koji je u suprotnosti sa njegovim/njenim čvrstim verovanjem. Tada se paranoja razvija u progonsku/paranoidnu deluziju, pri čemu osoba veruje da će je druga osoba ili određena grupa/organizacija ugroziti¹. Druge deluzije, kao što su nihilističke deluzije, krađa misli, umetanje misli, deluzije kontrole, takođe mogu pogoršati paranoju, samim tim i progonsku deluziju. Pored toga, halucinacije, koje predstavljaju “čulne impresije (vizuelne, dodirne, zvučne, ili se opažaju čulima mirisa ili ukusa) koje nisu zasnovane na spoljnoj stimulaciji¹” takođe mogu dovesti do paranoidnih deluzija. Osoba doživljava halucinacije i veruje/oseća da su stvarne, i može postati uplašena/paranoična ukoliko veruje da takve halucinacije potiču od neprijateljski raspoloženih ljudi.

Ukratko, deluzije i paranoja mogu biti međusobno blisko povezane. Da pojednostavimo, paranoja predstavlja neosnovani ili prekomerni strah od drugih osoba, i može postati deluziona ukoliko se takav strah ne može izmeniti čak ni kada se predoče jaki dokazi, i u tom slučaju se razvija u paranoidnu deluziju. Na osnovu toga se paranoja (ukoliko je ozbiljna) može smatrati jednim tipom deluzija, dok deluzije predstavljaju veću grupu. Deluzije se mogu javiti bez znakova paranoje, kao i obrnuto. I deluzije i paranoja se mogu razlikovati po ozbiljnosti i, u ozbiljnim slučajevima, mogu dovesti do mentalnih bolesti koje ugrožavaju funkcionalnost obolele osobe.